Judaizam u vezi Muhammeda

U Judaizmu, proroci su smatrani kao oni koji su postigli najviši stupanj svetosti, učenosti i bliskosti Bogu, oni koji postavljaju standarde ljudskom savršenstvu. Talmud prenosi da je bilo više od milion proroka(poslanika), ali većina proroka prenose poruke koje su namenjene isključivo vlastitoj generaciji i one(te poruke) nisu saopštene u Svetom pismu(misli se na Knjigu sledbenika Muse i Ise A.S.).

Talmud prenosi da je bilo proroka (poslanika) i među paganima (pre svega Valam, čija priča je ispričana u Brojevima 22 i Jov/Ejup a.s., koji se smatra kao ne-Jevrej po većini mišljenja rabina). Prorok Jona je zadužen misijom pregovora sa neznabošcima grada Ninive.

Reference u vezi Muhammada >

Maimonides:

"Nakon [Isusa], podignut je ludak koji je imitirao njegovog prethodnika [Isus], jer je on njemu asfaltirao put.

"Ludak je reč koja se koristila tada da označi svakog ko je sebe proglasio prorokom."

U svom autoritativnom radu u vezi zakona Mišneh Tora (Hilhot Melahim 11: 10-12), Maimonides tvrdi da je ipak Muhamed bio deo Božjeg plana pripreme sveta za dolazak jevrejskog Mesije:

"Sve te reči Isusa iz Nazareta i ovog Išmaelovca [tj. Muhammad] koji je podignut nakon njega, su samo načini da se pripremi ravan put mesijanskom kralju i kako bi ceo svet mogao da služi Gospoda celokupno, kao što je i rečeno :

"Jer tada ću promeniti govor naroda na čist govor, tako da će svi oni zazivati ime Gospodnje i služiti mu jednodušno " ~ (Sofonija 3: 9)."

Natan'el al-Fayyumi:

Natan'el al-Fayyumi, istaknuti 12. vekovni jemenski Mudrac, rabin i teolog, napisao je u svojoj raspravi "al-Bustan Uqul" ("Garden of Wisdom") da Bog šalje proroke kako bi uspostavili religije drugim nacijama, koje ne moraju da odgovaraju pravilima jevrejske Tore.

Natanailo je eksplicitno smatrao Muhameda kao pravog proroka(poslanika), koji je poslan sa neba sa posebnom porukom koja se odnosi na Arape, ali ne i za Jevreje.

Midraš:

Apokaliptični Midraš Tajne (Nistarot) rabina Šimon bar Johai(Šimon bar Johai), upoređuje Muhameda, "proroka poslatog Išmaelu u skladu sa Božijom voljom", sa jevrejskim Mesijom. Prema ovom tekstu, koji se pripisuje poznatom mudracu 1. veka i mistika Šimona bar Johai, a po svemu sudeći napisanog kasnije, uloga Muhameda kao proroka uključuje izbavljenje Jevreja od hrišćanskog ("Rimljani" ili "Edomac") ugnjetavanja i igra pozitivnu ulogu u mesijanskom procesu.

Tajne rabina Šimona bar Johai, je objavljena kao deo broja Midraš zbirki. Nedavno Hasidik izdanje je uključeno u knjizi pod nazivom “Jalkut ha-Rojim”, usvojeno kao autoritativno od strane rabina Moše Teitelbaum, bivšeg lider Satmar Hasidim.

Veliki broj priča iz islamske tradicije o Muhammadu ušao je slučajno u večini jevrejskih misli, zbog velike kulturne konvergencije u islamskoj Španiji od 9. do 12. veka, poznato kao zlatno doba španjolskih Jevreja.

Na primer, rabin Jakob Josef od Polon, jedan od prvih Hasidik mistika(sufi), napisao je da je jedan pobožan čovek (Hasid) učio da je interna(unutrašnja) borba protiv zle naklonosti veća od spoljašnje borbe, citirajući "Bahja ibn Paquda" popularna rasprava "Hovot HaLevavot". U judeo-arapskoj originalnoj verziji te knjige, Bahya Ibn Paquda ukazuje na obe, na spoljnu i unutrašnju borbu kao ĐIHAD a "pobožani čovek" o kome priča orginalno govori je Muhammed.

Pisao Avi Ibrahim Balser Preveo VeraIbrahima

#Torah #Tora #Maimonides #Muhammad #IsusizNazareta