Tri dnevne molitve kod Jevreja

Sigurno se pitate zašto prevodim ovu jevrejsku lekciju sa Habadske stranice u vezi molitve? Odogovor je sledeći, Kuran nas obaveštava da Islam nije nova religija već nastavak prvobitne poruke date Ibrahamu i njegovoj porodici. "Zatim smo tebi objavili: "Slijedi religiju Ibrahima hanife", a nije bio idolopoklonik(mušrik)." ~ Kur'an 16:123 "A ko je bolji vjerom od onog ko preda lice svoje Allahu i on bude dobročinitelj i slijedi religiju (millet) Ibrahima hanife?, a uzeo je Allah Ibrahima prijateljem." ~ Kur'an 4:125 "O sljedbenici Knjige! Doista vam je došao Poslanik Naš, razjašnjava vam nakon prestanka (slanja) poslanika, da ne kažete: "Nije nam došao nijedan donosilac radosnih vijesti niti opominjač." Zato vam je već došao donosilac radosnih vijesti i opominjač. A Allah nad svakom stvari ima moć." ~ Kur'an 5:19 Ja smatram da Kur'an zagovara, obavezuje vernika da se moli svom Gospodaru koji ga je stvorio kako bi bio pravedan i zahvalan, tri puta dnevno, a prema ovom izveštaju sobzirom da je religija Muhammeda(as) zapravo religija Ibrahima (as), tragovi molitve kakvu imamo danas kao i broj molitve, moraju se pronaći i u prethodnim objavama. Pogledajmo šta govore jevrejski izveštaji o tome => >>Jevrejski zakon određuje dužnost Jevrejima da se mole tri puta dnevno: ujutro, popodne i u sumrak. Ove molitve se nazivaju jutarnja molitva (šaharit), popodnevna molitva (minhah) i večernja molitva (arvith ili maariv). Jevrejski Mudraci govore da je običaj molitve tri puta dnevno izvorno uveden od strane naših patrijarha, Abrahama(Ibrahim a.s.), Isaka(Isak a.s.) i Jakova(Jakub a.s.). Abraham je uspostavio jutarnju molitvu, Isak je uspostavio popodnevnu, a Jakov večernju molitvu.1 U Zoharu2 (gde se otkriva unutarnje značenje Tore poput sufizma u Islamu) kao i filozofiji3 Habada je dalje objašnjeno da je svaki od tri patrijarha predstavljao određeni kvalitet koji je uveden u službi Allaha. Abraham je služio Allaha sa ljubavlju; Isak—sa strahopoštovanjem; Jakov—milošću. Ne da je svakom nedostajao kvalitet drugih, već je svaki od njih imao određene kvalitete. Pa se prema tome Abraham razlikovao specijalno u kvalitetu dobročinstva (חסד) i ljubavi (אהבה), dok se Isak isticao naročito u kvalitetu striktne pravde (דין) i poštovanja (יראה), dok je Jakov nasledio ove obe beneficije , donoseći novi kvalitet koji povezuje prva dva u dobro nivelisanom i dugotrajanom kvalitetu istine (אמת) i milosti (רחמים). Mi, deca Abrahama, Isaka i Jakova, nasledili smo sva tri velika kvaliteta naših patrijarha i ovo nam omogućava da služimo Allaha i molimo mu se u ljubavi, strahu (strahopoštovanju) i milošću. Kvalitet milosti ulazi kada shvatamo da je naša duša nešto što dolazi od Allaha, i mi osećamo sažaljenje prema njoj jer je puno puta odvraćena od Allaha materijalnim aspektima dnevnog života. Kada nam je Tora data na brdu Sinaj, naš način života nam je odredjen od Allaha. Tora znači "učenje", "uputa", "vodič", jer nas Tora uči naš način života u svakom detalju našeg svakodnevnog života. Tora sadrži 613 zapovesti. Među njima je i naredba "služi Allaha svim srcem svojim i svom dušom svojom."4 Kako da služimo Allaha našim srcem? Tako što ćemo se moliti Njemu. Na taj način, mi ispunjavamo ne samo zapovesti molitve Allahu, već i druge zapovesti, kao što su voleti Allaha i Njega se bojati(strahopoštovanje), koje su ustvari odvojene zapovesti. Tokom prvih hiljadu godina, još od vremena Mojsija, nije postojao skup pravila u vezi molitve. Svaki pojedinac je bio dužan da se moli Allahu svaki dan, ali forma molitve i koliko puta dnevno je trebala da se obavlja je bilo prepušteno volji pojedinca.5 Bilo je, međutim, skup pravila u Svetom hramu u Jerusalimu, poznatom kao "Beit Hamikdaš" (Sveta kuća), u vezi sa svakodnevnim žrtvama (kurbanima), ujutro i naveče, dok je večernja žrtva bila produžena do duboko u noć. Na posebne dane, kao što su Šabbos(subote), Roš-Kodeš i festivalima, postojale su jos i "dodatne" (musaf) žrtve (kurbani). U skladu s tim, možda i nije neobično da su se neki Jevreji molili tri puta na dan, ujutro, navečer i u noć, na svoj način. Kralj David (Daud a.s.), na primer, izjavio je da je on molio tri puta dnevno, 6 i Daniel (u Babilonu) je molio tri puta dnevno okrenut u pravcu Jerusalema.7 Postoje dokazi da su postojala, čak i u vremenu prvog hrama u Jerusalemu, javna mesta molitve, pod nazivom "Beit Ha'am", 8 koja su uništena od strane Haldejaca (Babilonci) onda kada su uništili Jerusalem i Sveti hram. Nakon što je Sveti hram bio uništen, a Jevreji su otišli u progonstvo u Babilonu, Jevreji su nastavili okupljanje i molitve u zajednici. Mesta molitve postala su kao "mala svetišta" - Beit Mikdaš Me'at,9 godinama progonstva, deca koja su rođena i odgojena u Babilonu manjkala su u pogledu svetog jezika (hebrejski) i govorili su mešovitim jezikom. Prema tome, kada su se Jevreji vratili u domovinu nakon sedamdeset godina 'egzil je bio gotov, Književnik Ezra zajedno sa ljudima iz Velike skupštine (koja se sastoji od proroka i mudraca, 120 članova u svim) utemeljio je tekst svakodnevne molitve (Šemone Esrei-a "Osamnaest blagoslova"), načinivši trajnu instituciju i dužnost u jevrejskom životu recitovati ovu molitvu tri puta dnevno. Od tada je ovo postao deo jevrejskog zakona (Halahah) za svakog Jevreja da moli ovim uspostavljenim i fiksnim redosledom molitve tri puta dnevno, što odgovara dnevnim žrtvama u Svetom hramu, sa dodatnim (musaf) molitvama na "Šabat", "Roš -Hodeš" i festivalima, a posebno "zatvaranje" molitvu (Neilah) za vreme "Jom Kipura" (Dan očišćenja). Dakle, glavni delovi svakodnevne molitve su formirani od strane jevrejskih mudraca. Ovo je obuhvatalo "Šema" (slično suri Ihlas) molitvu i "Šemone Esrei", koji su još uvek glavni delovi jutarnje i večernje molitve, dok je "Šemone Esrei" glavni dio "Minhah" službe takođe. Dnevni Psalam (od Tehillima), koji se koristio kako bi se pevao od strane levita u Svetom hramu, Svetom Hramu u Jerusalimu, postao je deo jutarnje molitve. Ostali Davidovi Psalmi (Zebur), bili su uključeni u jutarnje molitve, a dodani su posebni blagoslovi pre i posle "Šeme". Do trenutka kad je "Mišna" zabeležena od strane "Rabina Jude", zvanog "Princ" (oko 3910-do nekih 500 godina nakon Ezre), a posebno tokom vremena kada je "Talmud" završen (300 godina kasnije, odnosno pre otprilike 1500 godina), osnovni red jevrejske molitve, kao što je danas poznata, bila je utemeljena.<< - Pisao Nissan Mindel, chabad.org - Prevod sa engleskog jezika, "Veraibrahim" ------------------------------------ 1.Berachoth 26b; Ber. Rabba ch. 68. 2.Zohar I, 96a, and frequently. 3.Torah Or, 17a, f., 23d f., etc. 4.Deut. 11:13. 5.Rambam, Hil. Tefilah 1:3. 6.Ps. 55:18. 7.Daniel 6:11. 8.Jeremiah 39:8. 9.Ezra 11:16. But