Zasto je “sotona” kriv kada je naredjenje obuhvatalo samo andjele?

Bismilahir Rahmanir Rahim, u ime Boga Abrahamovog, Milostivo Samilosnog,

Sto se tiče Iblisa(sotona), potrebno je da prvo citiramo problematični ajet>

A kada rekosmo melekima: “Poklonite se Ademu!” – oni se pokloniše, ali Iblis ne htjede, on se uzoholi i posta nevjernik.

~ K. 2:34

Sada je dobro da pomenemo i ostale ajete kako bi videli širi kontekst,

“I kad reče Gospodar tvoj melecima: “Uistinu! Ja sam Taj koji će načiniti na Zemlji halifu.” Rekoše: “Zar ćeš načiniti na njoj onog ko će fesad praviti na njoj i prolivati krv, a mi (Te) slavimo sa hvalom Tvojom i svetost Ti kličemo?” Reče: “Uistinu! Ja znam ono šta ne znate.” I pouči Adema imenima – svakom od njih – zatim ih izloži melecima, pa reče: “Obavijestite Me o imenima ovih, ako ste iskreni.” Rekoše: “Slava neka je Tebi! Nemamo mi znanja, izuzev šta si nas naučio. Uistinu! Ti, Ti si Znalac, Mudri.” Reče: “O Ademe! Obavijesti ih o imenima njihovim.” Pa pošto ih obavijesti o imenima njihovim, reče: ‘Zar vam nisam rekao: ‘Uistinu! Ja znam nevidljivo nebesa i Zemlje i znam šta objelodanjujete i šta krijete.” I kad rekosmo melecima: “Učinite sedždu Ademu!” Tad padoše na sedždu, izuzev Iblisa. Odbi i uzoholi se i bi od nevjernika.” ~ Kur’an 2:30-34

Ovo nalazimo na još par mesta u Kur’anu, ali na jednom mestu nas Kur’an obaveštava da je on bio od vrste koju je nazvao “Dzin“, dok na drugim mestima govori da je on bio “arogantan” i da je on postao jedan od “nevernika“.

“I kad rekosmo melecima: “Padnite na sedždu Ademu”, tad učiniše sedždu, izuzev Iblisa. Bio je od džinna, pa se ogriješio o naredbu Gospodara svog. Pa zar ćete uzeti njega i potomstvo njegovo zaštitnicima mimo Mene?, a oni su vam neprijatelji. Loša je zalimima zamjena! ~ K.18:50

Dakle, mi vidimo da su Meleci(anđeli) raspravljali zbog odluke Gospodara u vezi stvaranja čoveka u koga će Allah ubaciti Njegovog duha (K.38:69,72; 2:30-34) čiji će naslednici krv prolevati, ali da su na kraju sobzirom na znanje Svemogućeg, ipak odlučili da se poklone Adamu, ali ne svi.

Ovaj izveštaj je takodje poznat ranijim izveštajima hebrejskih spisa, pogledajmo na kratko taj izveštaj,

“Zohar nas obaveštava da kada je Hašem(Allah) obavestio andjele da će stvoriti čoveka, njihov odgovor je bio da je čovek manjkav i da nije čak ni vredan pomena – zato što je on sklon propasti. Hašem(Allah) je bezobzira na to stvorio čoveka i kaznio andjele koji su se protivili ovome.”

Pre svega, moramo prvo objasniti termin kojeg Kur’an koristi da objasni prirodu Iblisa(sotone)>

“Dzin” je reč koja dolazi od korena reči >>jīm nūn nūn<< od koje su izvedene reči>

– “Đenet(vrt), Fetus, Sakriven, Zmija, Lud, Ludilo“.

Dakle, vidimo indikacije da termin “Đinn” ukazuje na jedno sakriveno biće poput “fetusa” u majčinom stomaku, koje je mudro kao zmija i koje može uticati na mentalno zdravlje čoveka i koje je takodje stanovalo u Đenetu.(K.15:34, 38:77, 7:13, 7:27)

Ali ajde da vidimo sta znači Melek ~~~~~~~~~~~~~~~~

Koren reči Melek je “mīm lām kāf” i iz ovog korena reči, izvedene su sledeće bitne reči>

“poseduje, ima moć, moć, kontrolišu, kralj, vladar, kraljevstvo, vlast.”

Takodje ovo nalazimo i na hebrejskom jeziku koji takodje govori o ovim stvorenjima i koren reči je isti i glavno značenje je da su to Allahovi glasnici, oni koji nose Allahov sud, tvore volju Njegovu.

Tabari, Allah bio zadovoljan njime, komentariše ovu reč i govori da:

“osnovno značenje ove reči je “mal’ak” “poruka“. Neki govore da je “mal’ak” “maf’al” oblik glagola la’aka = poslati poruku. A drugi govore da je “maf’ul” oblik glagola “alaka” = poslati glasnika. Andjeli su prema tome nazvani “malaika” = oni koji su poslati, a to je zbog poruke, jer oni su Boziji glasnici izmedju Njega i Njegovih poslanika, i onih od Njegovih slugu kojima se oni šalju.”

Ovo objašnjenje nalazimo i u Kur’anu>

“Hvala Allahu, Stvoritelju nebesa i Zemlje, Onom koji je meleke učinio poslanicima sa krilima: dva i tri i četiri. Dodaje u stvaranju šta hoće. Uistinu! Allah nad svakom stvari ima moć.” ~ Kur’an 35:1

Dakle, iz ovih izveštaja mi vidimo da priroda Meleka nije objasnjena u detalju, niti ograničuje ulogu ove “titule“. Kur’an ne govori da “Meleki” nisu od vatre, ono šta znamo jeste da su to bića koja su moćna, koja su odredjena za neku vlast i kontrolu nad nečim, dakle vladaju odredjenim stvarima u svetovima kojim su odredjeni. Takodje, po pitanju njihove prirode, vidimo da oni imaju krila, i da njih ima različite vrste(K.35:1)

Dakle, nema nikakvih kontradikcija, prosto trebamo u skladu sa ovim da shvatimo da nisu svi oni istih funkcija i iste prirode, i da je “Melek” termin koji je više odredjen za “sluzbu” ovog bića, a ne za samu prirodu. Pa prema tome, a u skladu sa Kur’anom, Iblis(sotona) je delio ovu titulu glasnika, njihova priroda je vatra koja ne dimi i ova bića imaju slobodnu volju i oni su živeli u Đennetu.

U ovom mom rezonovanju naravno nisam sam, ovo takodje nalazimo i u Tabarijevom komentaru u vezi ovih dogadjaja>

“U skladu sa predajom koja dolazi id Ibn Abbasa(ra), “Iblis je bio od klana andjela. To je bio klan koji se zvao Jinn-sakriveni i stvoreni su od vatre. Ime Iblisa bilo je tada “Haris” i on je bio jedan od čuvara rajskog vrta, bio je vladar nižeg neba i zemlje, onda je postao neposlušan te ga je Allah pretvorio u prezrenog šejtana. Andjeli osim tog klana, su stvoreni od svetlosti.” Opet u skladu sa drugom predajom od Ibn Abbasa(ra), mi čitamo sledeće, “Ime Iblisa bilo je “Azazil” i on je živeo na zemlji. On je bio jedan od najačih andjela u pogledu znanja i intelegencije.” “i koji god medju njima govori ja sam bog pored Njega, imaće on platu Đehennema od Nas. Tako Mi plaćamo zločince” ovaj ajet je objavljen direktno u vezi Iblisa, Allahovog neprijatelja kada je kazao ono šta je kazao, proklet bio od Allaha i Allah ga kamenovao.” ~ Tabari 1/178 (prilazem izvor tabarijevog tefsira na eng https://books.google.de/books…)

Ovo takodje ide veoma lepo i u skladu sa Jezekijom i Isaijom >

“Gle ti bješe uzor savršenstva, pun mudrosti i čudesno lijep! U Edenu, vrtu Božjem ti življaše, krasio te dragulj svaki, sard, topaz i dijamant. Krizolit, oniks i jaspis, safir, smaragd i zlato. Načinjeni bjehu bubnjevi i frule, na dan tvog rođenja. Postavih te kao raskriljena keruba zaštitnika: Bio si na svetoj gori Božjoj, hodao i posred ognjena kamenja. Savršen bješe na putima svojim od dana svojega rođenja dok ti se u srcu ne zače opačina. Obilno trgujući napuni se nasiljem i sagriješi. Zato te zbacih s gore Božje, istrgoh te, kerubine zaštitniče, ispred ognjena kamenja” ~ Prorok Ezekiel 28,12b-16

Takođe u proroku Isaiji(s)

“Kako pade s nebesa, Svjetlonošo, sine Zorin? Kako li si oboren na Zemlju, ti vladaru naroda? U svom si srcu govorio: Uspet ću se na nebesa, povrh zvijezda Božjih prijesto ću sebi dići. Na zbornoj ću stolovati gori na krajnjem sjeveru. Uzaći ću u visine oblačne, bit ću jednak Višnjemu. A sruši se u Podzemlje, u dubine provalije” ~ Izaija 14,12-15

Takodje je dobro da zaključim ovo objašnjenje sa izveštajem Hazreti Alije(s) koji takodje govori o ovom biću i mislim da je veoma korisno da se ovde pomene taj izveštaj, molim vas da ne budete predrasudni samo zato što ovaj izveštaj dolazi sa šijskog izvora, već razmislite šta taj izveštaj govori i da li je on u skladu sa onim šta smo čitali u Tabarijevom tefsiru i izveštaju Ibn Abbasa >

“Ti bi trebao uzeti pouku iz onoga što je Allah učinio sa sotonom, naime, On je poništio njegova ogromna dela, i opsežne napore zbog ispraznosti jednog trenutka, iako je sotona obožavao Allaha šest hiljada godina (obračunom ovog sveta ili drugog, nama nije poznato). Koji čovek onda može ostati siguran od Allaha posle ovog slučaja sa sotonom? Ni jedan! Allah hvaljen je On, ne može dopustiti da ljudsko biće udje u Đennet ako čovek učini istu stvar zbog koje je ON iz njega izbacio “Andjela“. Njegova naredba za stanovnike na nebu i na zemlji je ista. Nema prijateljstva izmedju Allaha i bilo kojeg pojedinca od Njegovih stvoranja kome bi On darovao dozvolu za neželjenu stvar koju je On označio kao nezakonitom svim svetovima.” ~ Hazreti Ali – Nahjul Balagha

Ovo je totalno u skladu sa izveštajem kojeg nalazimo u proroku Jezekiji(s),

“Koja duša zgriješi ona će umrijeti, sin neće nositi bezakonja očina niti će otac nositi bezakonja sinovljega; na pravedniku će biti pravda njegova, a na bezbožniku će biti bezbožnost njegova. Ako li bi se bezbožnik obratio od svijeh grijeha svojih koje učini, i držao bi sve uredbe moje i tvorio sud i pravdu, doista će živjeti, neće poginuti.

Bezakonja njegova što ih je god učinio neće mu se više spominjati, u pravdi svojoj koju čini živjeće. Eda li je meni milo da pogine bezbožnik? govori Gospod, a ne da se odvrati od putova svojih i bude živ? Ali kad bi se pravednik odvratio od pravde svoje i činio nepravdu, i radio po svijem gadovima koje čini bezbožnik, hoće li on živjeti? pravedna djela njegova, što je god činio, neće se spomenuti; za bezakonje svoje koje učini za grijeh svoj kojim zgriješi poginuće.” Jezekija 18:20 – 24